Zamislite normalan život ,
bežanje sa časova samo zato što je sunčan dan
i ne možete sedeti u školskoj klupi,treniranje odbojke,mnogo dobrih prijatelja...
Zameni bolnički krevet,lekovi,injekcije,doktori,infuzije...
Tada ste sve izgubili.Tada ne samo da Vam treba hrabrost,borbenost,volja,nada,već i podrška.
Podrška Vam je potrebna stalno,ne samo kada ste psihički pali.
A Vi od osobe od koje treba najviše podrške i ljubavi da Vam pruži,nemate.
Umesto te ljubavi Vi dobijate veliki nož u leđa,razočarenje,bol,patnju.
Ta osoba nije tu kada imate naporan dan da Vas zagrli, uteši kada ste tužni, pomogne pri odabiru škole, deli sreću kada maturirate, vodi u restoran na Vaše omiljeno jelo...
Nije tu u tinejdzerskim danima da vidi kako ste nervozni, zaljubljeni, pa čak i razočarani,
jer u tim godinama najviše udaraca dobijaš.
Pored svih tih udaraca i taj.
Nije tu kada se prehladite, a kamoli ovakvu bolest dobijete.
Osećate prazninu.
Ja ću tu prazninu osećati celog života, niko neće moći da je popuni,
nijedna osoba na ovoj planeti to neće uspeti. A rana na srcu ostaje,zauvek.
Najveći udarac u životu možete samo da dobijete od osobe koje niste ni očekivali.
Boli mnogo kada nemate takvu osobu pored sebe,
boli više od bilo koje bolesti na ovom svetu.
Ali kažu da bol jača ljude.
U pravu su!
Jača, da nisam kroz svakakve stvari prošla možda ne bih bila ovoliko jaka,
možda bih sada ćutala, ne bih iznosila svoje mišljenje,
ne bih Vama pisala sve ovo i otvorila dušu,možda bih bila mnogo loša osoba.
